U proteklih godinu dana Evropska unija razmatrala je nekoliko predloga naučnih kriterijuma za identifikaciju endokrinih disruptora (EDC), i napokon, 4. jula ove godine, predstavnici država članica složili su se oko kriterijuma za EDC u pesticidima. Ovi kriterijumi nisu ni približno dovoljni kako bi se zapravo identifikovali i uklonili endokrini disruptori u svim upotrebama a ne samo u pesticidima, tako da se očekuju dalja usaglašavanja zemalja članica na ovu temu.
Šta ovo zapravo znači?
Postoji međunarodno prihvaćena definicija endokrinih distruptora iz 2002. godine iz Programa o bezbednosti od hemikalija Svetske zdravstvene organizacije: Globalna procena stanja nauke o endokrinim disruptorima. Ipak, ova definicija zahteva dalje “doterivanje” kako bi se uskladila sa regulativama Evropske Unije.
Sedmi EU Akcioni Program za zaštitu životne sredine i EU Agenda za bolju regulativu su dali mandat Evropskoj Komisiji da razvije horizontalne kriterijume koji su primenjivi u svim EU propisima u cilju identifikacije endokrinih disruptora u proizvodima. Međutim, ovi nedavno usvojeni kriterijumi su usko definisani za primenu samo u propisima koji se odnose na biocide i pesticide, isključujući tako sve druge oblasti u kojima postoje EDC.
Naime, iako je Evropska komisija imala mandat da razvije harmonizovane kriterijume za identifikaciju EDC bazirane na njihovoj opasnosti, komisija je usmerila svoje napore ka uspostavljanju kriterijuma za identifikaciju EDC u ograničenom kontekstu, odnosno samo u dva pravna akta koja se tiču pesticida (‘Uredba o sredstvima za zaštitu bilja’ (Regulation EC No 1107/2009) i ‘Uredba o biocidnim proizvodima’ (Regulation EC No 528/2012)).
Navedene uredbe sadrže sličnu zakonsku odredbu koja reguliše kriterijume za identifikaciju EDC, ali je njihova procedura usvajanja različita, što zahteva odvojene ekspertske komisije i na kraju utiče na finalnu proceduru usvajanja datih kriterijuma.
EDC kriterijumi u okviru Uredbe o sredstvima za zaštitu bilja
U vezi sa Uredbom o sredstvima za zaštitu bilja, Komisija je morala da izloži predlog komitetu zemalja članica EU – The Standing Committee on the Food Chain and Animal Health (SC-PAFF). Od juna 2016. godine Komisija je predstavila i unela ispravke u nacrt ovog predloga čak pet puta, dok se konačno SC-PAFF nije složio i usvojio poslednju verziju 4.jula ove godine.
Procedura usvajanja predloga u skladu sa ovom Uredbom spada u zakonsku proceduru pod nadzorom, što podrazmeva i uključivanje Evropskog Parlamenta i Saveta. Naime, Komisija mora da podnese tekst o kriterijumima obema ovim institucijama. Nakon toga, Parlament i Savet mogu da obore kriterijume na osnovu specifičnih osnova, i to u slučaju da:
Parlament i Savet EU imaju tri meseca da usvoje odluku o opozivu kriterijuma, putem proste većine u Parlamentu ili kvalifikovane većine u Savetu (to je 55% zemalja članica, koje predstavljaju barem 65% ukupne populacije EU).
Ukoliko se nakon tri meseca ne oglase ni Parlament ni Savet, kriterijumi se smatraju usvojenim i objavljuju se u Službenom glasniku EU.
Kriterijumi stupaju na snagu dvadeset dana nakon objavljivanja u Službenom glasniku EU i njihova primena počinje šest meseci nakon stupanja na snagu.
Nevladine organizacije i stručna javnost smatraju da postoje dva opravdana osnova zbog kojih bi Parlament i Savet treba da opozovu kriterijume usvojene kriterijume, a to su:
Ukoliko jedna od ove dve institucije opozove kriterijume, to automatski dovodi do zaustavljanja usvajanja kriterijuma. U slučaju opoziva, Komisija može da podnese SC-PAFF izmenjen nacrt kriterijuma.
EDC kriterijumi u okviru Uredbe o biocidnim proizvodima
U okviru Uredbe o biocidnim proizvodima, Komisija ima obavezu da usvoji kriterijume putem odgovarajućeg pravnog akta nakon konsultacija sa nadležnim organima za biocidne proizvode u državama članicama EU (Member States Competent Authorities for Biocidal Products). Rok za usvajanje je istekao 2013. godine, a 2015.godine Evropski Sud Pravde je osudio Komisiju zbog odlaganja.
Nakon usvajanja odgovarajućeg akta, Komisija bi trebalo da obavesti Parlament i Savet o kriterijumima, koji imaju dva meseca da daju primedbe, uz produžetak od još dva meseca.
Odluka Parlamenta se usvaja po principu većinskog glasanja, dok Savet zahteva kvalifikovanu većinu. U ovom slučaju, institucije nisu obavezane specifičnim osnovama za opoziv, kao što je to slučaj u proceduri pod Uredbom o sredstvima za zaštitu bilja.
Kao rezultat slabog, uskog i sektorskog pristupa koji je Komisija odabrala i koji je potvrđen od strane država članica, endokrini disruptori ne samo da “izbegavaju” identifikaciju u pesticidima, biocidima i medicinskim sredstvima koji su u kontaktu sa najugroženijim grupama, već ostaju neregulisani na celom tržištu proizvoda kao što su kozmetika, igračke i materijali u kontaktu sa hranom.
